Бора Дугић

Уметност Боре Дугића је са свог праизвора. Румуни имају свог Пана-Замфира, уметника на Пановој фрули. Срби, Шумадинци имају свога Пана, фрулаша Бору Дугића.

Поникао је у околини Крагујевца, тамо где и Црни Ђорђе, код Ђурђева и Вишевца.

Има људи за које се може рећи да су узваници на светковинама овога света. Бора Дугић је један од њих. Мали звук Борине чигра-фруле меша се са великом музиком света (Миодраг Азањац, редовни професор флауте на ФМУ у Београду). Захваљујући свом истанчаном укусу, емоцијама, осећају за фразу и изузетној извођачкој техници, Бора Дугић спада у највеће народне уметнлке у свету. Поред великог броја снимљених тонских носача за ПГП-РТС, њему је припала част да учествује на пројекту за први компакт диск у копродукцији познате куће PHILIPS и ПГП-РТС-а(1985). Учествовао је у снимању музике за филмове: "Бој на Косову" "О покојнику све најлепше", "Нечиста крв", "Спаситељ"..., ТВ серије: "Ратне судбине"(продукција BBC), "Вук Караџић"..., а снимао је и компоновао музику за позориште. Гостовао је у многим земљама: Француска, Немачка, Белгија, Шведска, Русија, САД, Грчка, Кипар, Ирак, Јапан, Румунија, Бугарска, Пољска, Енглеска, Канада, Аустрија, Швајцарска... Одржао је велики број солистичких концерата у великим светским дворанама са највећим српским и светским уметницима и стекао бројне поклонике у земљи и свету.

Представљао је Југославију на фестивалима у Москви, Међународном сајму у Хановеру, Братислави; два пута је учествовао на фестивалу "Дани европске музике" у Минхену, Фолк фестивалу "Европске радио дифузије", Међународном фестивалу у Вавилону и телевизијском фестивалу "Златна ружа Монтреа". Одржао је солистички концерт у чувеној концертној дворани Опхера Хоусе у Сиднеју 2003. године.
Добитник је Октобарске награде града Крагујевца за 1995. годину, Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 1995. годину, Вукове награде за 1997. годину и многих других признања.

Бора Дугић спада у оне ретке, најређе Извођаче који својом свирком најистинитије прослављају Музику. Својом естетским уживањем у игри тонова, виртуозним сјајем, јасним и тачним изговарањем сваког појединачног тона, гипким, елегантним и облим фразирањем, ненадмашним "даљинским чулом" (ухом) за праве изворнике музичке пасторале, Дугић досеже артизам најзнаменитијег кова, сасвим сигурно још нечутог у нас, и знатно шире, артизам који садржи у потпуној равнотежи источни, српско-балкански. шумадијски фрулашки архетип и западни, француско-европски флаутски занат. Овим артизмом Бора Дугић, сваки пут суверено премошћује и превазилази свакојаке "сладуњаве осећајчиће" (Ф. Ниче), дирљиве идиле, клчерско стање музике са којима се, по природи ствари неминовно и често сусрећемо на музичкој естради.

Бора Дугић је изузетан уметник српског и балканског музичког простора и најистакнутији тумач нота на древном музичком инструменту - фрули. Фрула је веома једноставан музички инструмент и у основи је цев са седам рупица и писком. По дефиницији, на фрули је могуће свирати само једноставне, пасторалне мелодије. Бора Дугић је, међутим, показао да је на овом инструменту могуће свирати најразличитије мелодље - од пасторалних елегија до брзих, виртуозних композиција, па чак и дела класичне музике.