Новости

АНДРИЋГРАД: Видовданске свечаности

    1. 2019, 16:00

Наступ Бањалучке филхармоније са Бором Дугићем – Трг Николе Тесле, Андрићград

https://www.andricgrad.com/2019/06/andricgrad-vidovdanske-svecanosti-program/

andricgrad-728x470

Краљеви фруле

концерт

ЧЕТВРТАК 23.05. 2019, 20:00, Сала 1
http://kombankdvorana.rs/kraljevi-frule

KRALJEVI_FRULE-2

Дом омладине Београда, уз покровитељство Секретаријата за културу Града Београда, представља гала концерт народног стваралаштва у Комбанк дворани!

Педесет година рада Боре Дугића (Србија), магични кавал Теодоси Спасова (Бугарска) и нова сазвучја панове фруле Мадалина Луке (Румунија)!

“Краљеви фруле” је изузетан пројекат који у форми супер-групе окупља најбоље музичаре на овом инструменту са Балкана. Ови мајстори ће нам се представити својим соло програмима, али и заједничким наступом, славећи богатство заједничке традиције и индивидуалну виртуозност.

Бора Дугић (Ђурђево, 1949.) прослављени је српски музичар и виртуоз на фрули, народном инструменту који се сматра једним од стандарда у сазвучју више балканских народа.

Дугић ове године слави редак јубилеј, кога свакако вреди обележити, између осталог и овим концертом: 50 година рада и 70 година живота.

У књизи за први разред основне школе, уз објашњење шта је фрула стоји његова фотографија, на шта је посебно поносан, као и на чињеницу да у уџбенику за пети основне пише како је фрула једноставан инструмент, али неки фрулаши могу да на њој свирају и теже композиције много дубљег садржаја. Тако се препоручује ђацима да слушају албум “Чаробна фрула” Боре Дугића.

Дугић је завршио гимназију и Вишу педагошку школу, у Крагујевцу, где је био и секретар КУД „Абрашевић“ , потом члан Великог народног оркестра Радио-телевизије Београд. Као солиста фрулаш снимио је десетак плоча и касета, неколико ЦД-ова и видео-касета и одржао стотинак солистичких концерата широм света. Добитник је Златног беочуга за трајни допринос култури Београда и бројних домаћих и међународних признања, те Ордена Светог Саве другог степена, којим га је одликовала Српска православна црква фебруара 2013. године.

Теодоси Спасов (Theodosii Spassov, 1961) славни је бугарски џез музичар који свира кавал, дрвену “пастирску” фрулу са осам рупа, један од најстаријих инструмената у Европи, богат тоновима и техничким могућностима. Теодоси Спасов развио је свој јединствени стил свирања инструмента синтетизујући традиционални фолклор са џезом и класичном музиком. Већ деценијама гостује широм Европе, Азије, Блиског истока, Аустралије, Канаде и Сједињених Држава: у априлу 1995. године магазин “Newsweek” препознао је Спасова као једног од најталентованијих источноевропских музичара у свом чланку “Најбољи на Истоку”, истичући да “... није само преживео посткомунистичку културну пустош – он је заправо измислио нови музички жанр. ” Учествоваао је у снимању преко двадесет ЦД-ова, четири самостална, која су широм света заслужила призања. Компоновао је и извео бројне филмске партитуре, укључујући и ону за познати француско-бугарски играни филм “Granitza” (1993.). Снимио је и теме за филмове италијанских композитора Carlos Siliott-а и Ennio Morricone-a под називом “Италијанска прича”. Код куће у Бугарској, Спасов је национални лик и музички херој, а недавно му је додељена и награда “Музички уметник године”. Уметнички је директор светски познатог ансамбла музике, драме и плеса “Philip Koutev“. Тренутно је солиста Бугарског националног радија.

Мадалин Лука (Madalin Luca) румунски је уметник нове генерације, који доноси свеж приступ традиционалном инструменту – пановој фрули. Током каријере храбро се бавио различитим жанровима – румунском традиционалном музиком, класичном музиком, џезом, wорлд музиком, а учествовао је на бројним фестивалима и концертима у Европи, наступајући како соло, тако и са различитим бендовима и оркестрима. Мадалин Лука се у јавности профилисао као трагач за новим начинима музичког изражавања, експериментишуц́и са неоткривеним могуц́ностима панове фруле, уводец́и је у нове музичке територије, које до сад није походио ниједан други музичар на овом инструменту. Он ствара сопствени свет звука, користец́и акустичну и електронски третирану панову фрулу, кроз средства изражавања електронске и експерименталне музике, разне звучне ефекте. Сам на сцени, Мадалин Лука корак по корак ствара читав оркестар, у реалном времену, са ритмичким и мелодијским линијама одсвираним у етно-џез стилу, што даје посебност сваком музичком тренутку на сцени.